Hodanje je ne samo dobra svakodnevna navika održavanja tela i uma aktivnim i mladim , već i način putovanja jer vam omogućuje da svet vidite iz druge perspektive, ali i novi pogled na sve ono što vas okružuje. Ono je, pre svega, potreba čoveka i na neki način nas vraća prirodi naših predaka. Hodanje je najjednostavnija fizička aktivnost koja ne zahteva više od volje i upornosti. Na kraju, brojna naučna istraživanja koliko je hodanje zdravo za organizam i u kolikoj meri može uticati na sveobuhvatno održavanje fizičke i mentalne forme.
Najprirodniji i najlakši način za one koje žele izgubiti višak kilograma je upravo šetanje. Stručnjaci se slažu da je za svakodnevni trening dovoljno načiniti između 8-10 hiljada koraka, što i ne predstavlja neku nedostižnu cifru ako se čcovek bolje zamisli. Ukoliko samo uzmemo u obzir obavljanje svakodnevnih kućnih aktivnosti, odlazak do prodavnice, penjanje uz stepenice itd, mi već tu dolazimo do prosečne cifre od četiri hiljade učinjenih koraka. Dakle, postizanje preporučenog broja i nije neki izazov. Deluje zanimljivo činjenica da upravo četrdeset-minutno brzo hodanje može sagoreti više masti nego trčanje. Ipak treba zapamtiti da je za istu jedinicu vremena potrošnja kalorija veća tokom trčanje nego hodanja. Dakle, duži brži hod je dobra alternativa kratkom trčanju.
Hodanje podstiče proizvodnju hormona inzulina koji metabolizira šećere i sprečava dijabetes. Višebrojna istraživanja pokazuju da brzi hod smanjuje rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 udvustručijući porast osetljivosti na inzulin. Hodanje takođe podstiče cirkulaciju i pomaže drenaži, čime sprečava zadržavanje vode u organizmu. Zajedno sa plivanjem, hodanje je zapravo jedina telesna aktivnost koja se bori protiv celulita. Brzo hodanje razvija srčane sposobnosti i poboljšava cirkulaciju krvi dopuštajući aktiviranje imunološkog sistema u celom telu. Takođe, hodanje pretvara mentalni umor u fizički umor, smanjujući nivo stresa i poboljšava kvalitet sna. Kad je čovek odmoran, mozak izlučuje više hormona potrebnih za pravilno funkcionisanje imunog sistema. Šetnja od najmanje trideset minuta jačim tempom oslobađa endorfin i serotonin i tako se bori protiv stresa. Hodanje takođe pomaže kod osoba sklonih anksioznosti da se oslobode stresa i opuste, a onima koju su smireniji, da se osećaju dinamičnije. Ukoliko ste u mogućnosti, najbilji izbor su gradski park, otvorena priroda, šetnja planinama i na obali voda. Provesti najmanje pola sata hodajući, 4-5 puta nedeljno, ima blagotvoran učinak na kosti jer kad stojimo, težina opterećuje kostur, a pokret određuje kontrakciju mišića koja utiče na obnavljanje skeleta. Zato je, posebno za starije osobe, važno hodati.
Jedan od razloga zbog koga je hodanje odlično jeste činjenica da brzo hodanje ubrzava rad srca tako da ga podvrgavate treningu koji poboljšava njegov dalji rad. Kao isvaka druga fizička aktivnost, hodanje pomaže regulaciji holesterola, smanjujući tako rizik od srčanog udara. Preporučljivo je za sve one koji pate od bolova u leđima, a naročito za osobe koje vode sedeći način života zbog obima svoga posla ili učenja. Šetnja od sat vremena, tri puta nedeljno doprinosi smanjenju bolova u leđima i napetosti mišića. Hodanje je, između ostalog, dobro za mozak. Odvajajući um od učenja i rada, mozak se može opustiti i pripremiti za sledeće aktivnosti. Šta više, hodanje, bez obzira bailo to na otvorenom ili zatvorenom prostoru, potiče sposobnost kreativnog razmišljanja u proseku od 60 odsto više nego kad sedite.