Ograničenja brzine autoputa razlikuju se od zavisnosti od države, grada i lokacije puta. Dozvoljena brzina za gradska područja nije ista kao na otvorenom putu. Na primer državni zakoni nalažu brzinu autoputeva u njihovoj nadležnosti. Mežutim, kako države glasaju za povećanje ograničenja brzine na autoputevima, postoji velika zabrinutost zbog opasnosti od brže vožnje koja će na kraju rezultirati udesima i nezgodama na putu. Gotovo jedna trećina svih saobraćajnih nesreća koje su dovele do smrti rezultat su brze vožnje. Prebrza vožnja se definiše većom brzinom od dozvoljenje, kao i prebrzom vožnjom u određenjim uslovima, poput loših vremesnkih uslova ili izgradnje puta.
Države mogu da povećaju ograničenja brzine autoputa, ali pitanje je da li bi to trebalo uraditi ili ne. Sektor koji reguliše transport i preduzeća žele daa se povećaju ograničenja brzine kako bi se smanjilo vreme prevoza tereta i radnika u tranzitu. Zakosnki okviri dozvoljene brzine u gradu kao i na otvorenom putu rezultat su merenja i istraživanja kako bi se postigao idealan rezultat bezbedne vožnje. Ipak, svakodnevno imamo prilike da vidimo da mnogi vozači voze brže nego što je dozvoljeno. Vožnja u dozvoljenim okvirima i pod predviđenom brzinom može sačuvati vaš život ali i život ostalih učesnika u saobraćaju. Pored života svih učesnika tu je i nezanemarljiva materijalna šteta na vozilima kao i opšte zaustavljanje saobraćaja i usporenost svih vozača na putu i nemogućnost normalnog funkcionisanja.
Mnogi vozači smatraju da je brzina samo jednostavniji način da se negde stigne za kraće vreme. Istraživanja su pokazala da samo manji broj ljubitelja brze vožnje zaista stalno razmišlja o mogućim posledicama brze vožnje. Ne treba mnogo objašnjavati zašto je brzina jedan od najčešćih uzročnika saobraćajnih nbesreća. Kretanje velikom brzinom za vozača, pre svega, znači kraće vreme reakcije u slučaju potencijalne opasnosti na putu. Takođe, snaga udara je mnogo veća, a samim tim i posledice koje iz toga proizilaze. Neke od stvari koje verovatno niste znali o brzoj vožnji:
Za svaki jedan procenat povećanja prosečne brzine, rizik da dođe do saobraćajne nesreće raste za četiri procenta, a do fatalnog ishoda za tri. Vožnja velikom brzinom podrazumeva mnogo manje vremena za zaustavljanje kako bi se izbegla nesreća. Automobilu koji se kreće brzinom od 40km/h potrebno je minimun 8.5 metara da se zaustavi, dok se pri brzini od 50km/h zaustavni put povećava na 13 metara. U situaciji propisne vožnje, vreme reakcije prosečnog vozača iznosi 1.5 sekunde, na autoputu 2 sekunde. Za svako povećanje brzine od 10km/h vozaču je, u proseku, potrebno dodatnih 4 metara pre nego što odreaguje. Kod vožnje velikom brzinom, vozači često precenjuju sebe i svoje vreme reakcije. Pešak koga vozilo udari pri brzini kretanja od 65km/h ima četiri puta veće šanse da nastrada nego pri brzini od 50km/h. Statistike govore da bi dve hiljade života godišnje u Evropi moglo da bude spaseno, ako bi se prosečna brzina na svim putevima smanjila za samo 1km/h. Vidno polje vozača se sužava sa povećanjem brzine, pa tako pri brzini od 130km/h iznosi samo 30 stepeni. U sudaru pri brzini od 70km/h rizik od fatalnog ishoda se povećava za 16 procenata za putnike u automobilu i dvostruko više za pešake. U slučaju vožnje brzinom od 80km/h ta verovatnoća raste na 33 odsto za putnike i 61 odsto za pešake.
Iako se nekada čini da je put čist i da nema opasnosti, imajte na umu da postoji veoma dobar razlog zašto je brzina na pojedinim delovima puta ograničena. To može biti blizina škole, suženje puta, oštra krivina i slično. Brzoj vožnji su raročito skloni mladi vozači željni dokazivanja, ali su upravo oni najkritičnija grupa budući da nemaju dovoljno iskustva i ne reaguju dovoljno brzo u kritičnim situacijama.