Pages Menu
TwitterRssFacebook
Categories Menu

Iznervju ZAA portal Rokomotiva

Marko Milojević (ZAA menadžer):

Ovaj bend samo mora da stvara, to je sve

Pokušavam, a i uspevam, da svoju ekipu oslobodim te presije u vezi sa medijima… Mislim da Zlatko kupuje Sanju svojom borbom protiv nepravde, a ona njega svojom borbom za ljubavlju… Koincidencija je da glavni čovek, Nikola, Lampshade Medie radi u firmi koja se zove MTV, ali je bilo vrlo logično da on iz jedne muzičke sfere pređe u drugu muzičku sferu u poslovnom smislu. Nema sukoba interesa… Sanja je endemska vrsta, nalazi se vrlo retko, gaji se vrlo teško i čuva se vrlo pažljivo.


Piše: Miroslav Stašić


Već nekoliko godina unazad ZAA su ubedljivo najuspešniji kruševački sastav. Aktuelnim albumom, trećim po redu, „What About“ su celu priču podigli na novi nivo, a koncertno su prisutniji više nego ikada do sada na prostoru Balkana. U ime grupe na pitanja je odgovarao njihov menadžer Marko Milojević.

Da krenemo od toga da menadžer daje intervju. To nije baš čest slučaj. Da li time želiš da svoj bend oslobodiš presije bavljenja medijima, da bi se na miru bavili kreativnim delom posla? Da li je to neki novi pristup poslu?

Marko: Neko bi možda rekao da pokušavam da pravim famu od toga, ali bend je zaista pretrpan obavezama. Pokušavam, a i uspevam, da svoju ekipu oslobodim te presije u vezi sa medijima. Odlaženjem, nalažanjem sa novinarima. Bend mora da stvara. A ne može da stvara kada ima toliko intervjua i toliko obaveza ili kada ja nametnem nekom članu da što pre odgovori na neki intervju. Ovaj bend samo mora da stvara, to je sve.

Imali ste nedavno koncert u Kruševcu, na mestu gde je cela priča i krenula. Kakvi su utisci i kako je ZAA prošao na domaćem terenu?

Marko: Srce na terenu, uvek kada je gusto, a bilo je jako gusto (smeh). Mislim da ZAA ima tu potpuno želju da stalno svira u svom rodnom gradu ali je to ipak nemoguće, ne zato što ZAA gaji neku vrstu animoziteta prema gradskim državnim institucijama, a samo one mogu da organizuju događaj takve veličine u Kruševcu, a izgleda da ipak ne žele. Privatna lica to izgleda ne mogu, zbog gubitka potencijala i mogućnosti. Nemoguće je svirati u Kruševcu, a niko ne zna zašto. Ne trudimo se svi dovoljno, a tako malo nam treba. Pokašavam da što komplikovanije odgovorim na pitanje i da zaobiđem ono loše što se desilo na koncertu u Kruševcu a to je tehnika, bina, organizacija sama po sebi. Ali dve stvari dobre koje su se desile jesu te što je bend napokon svirao u svom gradu na nekom velikom događaju i to što je povod tog koncerta bila proslava stopedesetog rođendana kruševačke Gimnazije, što je članovima grupe jako drago, pošto je nekoliko njih pohađalo tu školu. Ideje i motivi su bili uzvišeni, ali je manjkalo organizacije.

ZAA su koncertno izrazito aktivan bend i ta aktivnost raste sa svakim novim albumom. Ti si kao menadžer najpozvaniji da pričaš o tom segmentu rada. Ili da uprostimo pitanje, koliko si zadovoljan koncertnom promocijom novog albuma?

Marko: Prezadovoljan sam i mislim da smo u totalno nemogućim uslovima uradili najneverovatnije stvari. Nismo se zaletali kao većina bendova u Srbiji da to uradimo prema onoj vrlo popularnoj kovanici „Do It Yourself“.  Želeli smo da to uradimo na jednom najvišem profesionalnom, maltene američkom nivou. Unajmili smo PR-a, dobili smo izdavača, jako smo se potrudili da ispoštujemo sve planirane medijske okvire. Ovo je prvi put da smo tako ozbiljno pristupili promociji albuma i mi smo se između nas usaglasili da nam je jednako bitan medijski prostor koji ćemo da dobijemo i koliko i sam album koji ćemo da izdamo. Dugo smo planirali ovu ofanzivu koju smo izvršili na medije, a i na koncertne prostore na Balkanu.

Da se vratimo na pitanje. Šta su po tebi najupečatljivija koncertna iskustva od izlaska albuma?

Marko: Mislim da će to biti kliše odgovor, ali bih zaista izdvojio tu reakciju ljudi. Za to se zaista živi. Kada vidim taj bend koji je pretrpeo stotine kilometara i stotine sati u kombiju, loše restorane i još lošije smeštaje, loše organizatore i promotere, na kraju dana je najbitnija ta korespodencija sa publikom. A to je pogotovo jako bitno za ZAA, pošto mnogo polažemo na to. ZAA je vrlo svestan trenutka u kojem se nalazi i nije kao da nije bitno zašto smo ovde. Zapravo je vrlo bitno zašto smo tu. Ne postoji novac koji može da plati interakciju sa publikom.

Kako je tekla priprema aktuelnog studijskog albuma?

Marko: Polovina benda živi u Beogradu, polovina živi u Kruševcu, a inače su svi iz Kruševca. Zbog toga im je teško konstantno izdvajati vreme i novac i odlaziti u Kruševac i imati probe u svom studiju. Kod većine bendova bi se izgubila stvaralačka energija i entuzijazam, ali kod ZAA je drugačije. Što se više ne viđaju to više smišljaju i onda na probama oslobađaju svoju stvaralačku energiju poput vulkana. To je neverovatna stvar za videti. Zbog takvog načina rada nije postojao nikakav koncept albuma, već je svaka pesma nastajala kao svojevrsno raspoloženje nekog člana benda koji je doneo ideju za nju.

zaa

Ko je autor tekstova i kojim temama se ZAA bavi?

Marko: Liričari u našem bendu su Zlatko i Sanja. Bend nema neku posebnu misiju da bi pisao o socijalnim temama, ali njih kao i sve druge ljude u ovoj zemlji muče neke stvari, pa o tome i pišu. Izgleda kao da Zlatka najviše muče vesti na Dnevniku, dok su kod Sanje to emocionalni brodolomi, što je vrlo legitimna stvar za njih oboje. Vrlo je čudno da se obe osobe tako dobro kapiraju, bez obzira što je između njih jaz od dvadeset godina. Mislim da Zlatko kupuje Sanju svojom borbom protiv nepravde, a ona njega svojom borbom za ljubavlju.

Vi ste jedan od bendova koji radi sa Lampshade Mediom. Koliko ste zadovoljni saradnjom sa njima? Izabrali ste free download kao opciju za izdanje? I na kraju kako reagujete na priče da bendovi biraju Lampshade Mediu zbog njihove povezanosti sa MTV Adriom i mogućnošću emitovanja na njoj?

Marko: Svaki bend traži više i bolje. Mi smo od Lampshade Medie i Nikole Jovanovića dobili dovoljno toga. Ne sve, ali dobili smo dovoljno toga. Ipak, ja razumem taj neki hijerarhijski odnos bendova kod svakog izdavača. Postoje najveći, srednji i najmanji bendovi. Smatram realno da smo mi u toj drugoj grupi i to je sasvim u redu. Ne može ni menadžer, ni PR, ni izdavač, ni čitava ta mašinerija koja se bavi medijima da “pumpa” toliko bend, koliko ljudi mogu da ga slušaju. „Buzz marketing“ koji ide od usta do usta ili kako to danas ide od „četa do četa“ je najbolja reklama. Ne postoji ništa što to može da pobedi. Smatram da može bolje, ali smo vrlo zahvalni Nikoli zato što je razumeo priču i što nije nestao nakon mesec dana. On je na neki način deo ekipe i pomaže nam koliko god može. Što se tiče formata u kome smo izdali naš album kao i do sada to su digitalni kodovi, ne zato što mi tako volimo već zato što to tržište, vreme i navika ljudi diktira. U ovom bendu od šest članova, četvoro su kolekcionari muzike. Ali bend mora da pravi kompromis po pitanju tržišne ekonomije i to je naš kompromis po pitanju izdavanja albuma. Mi nismo svet i kod nas ne postoji razvijeno tržište za tako nešto. Što se tiče Lamshade Medie, ja nisam zaposlen kod njih i ne držim im stranu, ali osećam bespogovornu moralnu odgovornost da sankcionišem takve kafanske priče da bendovi Lampshade Medie će automatski dobiti i MTV Adriu. To su dve odvojene firme. Koincidencija je da glavni čovek, Nikola, Lampshade Medie radi u firmi koja se zove MTV, ali je bilo vrlo logično da on iz jedne muzičke sfere pređe u drugu muzičku sferu u poslovnom smislu. Nema sukoba interesa. MTV mu je „day job“, a ima i svoju firmu koja se zove Lampshade Media i pokušava da napravi nešto što fali dvadeset i više godina srpskoj muzičkoj sceni, a to je jedna kvalitetna izdavačka kuća. A da li je moguće da je svaki spot ZAA ugledao svetlo dana preko MTV-ija? Ne, nije. Da li su skorašnji spotovi na toj televiziji? Da, jesu, moguće je zato što su spotovi bolji, kao što je i album, kao što su i pesme, kao i čitava produkcija. Ranije nas je bilo manje na MTV-iju zato što su te stvari bile manje zadovoljavajuće (u svakom pogledu). Danas sebe bolje prezentujemo i MTV je to primetio.

Jedan od zaštitnih znakova grupe je vaša pevačica Sanja. ZAA su sa jedne strane skupina starijih muzičara, a sa druge strane imamo mladu i energičnu pevačicu.

Marko: Kako to Nikola Tesla kaže za Srbe, tako i mi za Sanju, ona je potomak heruvima (smeh). Vrlo mi je teško da pričam o Sanji, a da ne budem pristrasan. Ne zato što sam imao prilike da vidim koliko znoja ostavlja u studiju ili na bini, već zato što ne mogu da budem objektivan prema onoj dozi duhovnosti, srčanosti i posvećenosti koju daje za ovaj bend. Ona je endemska vrsta, nalazi se vrlo retko, gaji se vrlo teško i čuva se vrlo pažljivo. Sanja je brend benda i mi smo kao neka mala porodična manufaktura koja ima najslađi med na svetu i kada ga jednom probate, postajete naši klijenti zauvek.

Da li bend nekada imao dilemu da se tekstovi rade na srpskom umesto na engleskom?

Marko: Ne.

Ima li planova za naredni album?

Marko: Mi smo već spremili dobar deo novog albuma. Bend se konstantno tokom leta, kada imamo manje obaveza, nalazi u studiju i radi. U kreativnom su procesu, vrlo spiritualnom i ritualnom. Svu energiju prikupljenju na koncertima, kanališu u nove pesme. Biće jako teško da nadmaše sebe još jednom, pošto je album „What About“ najblistavija tačka u karijeri ZAA, do sada.

Menadžeri i mediji

Još od vremena svima dobro znanih imena pukovnika Toma Parkera, a nešto kasnije i Brajana Epštajna, u savremenoj muzici nije zabeležen primer da se menadžer grupe usudi da svoj telefon i svoje osnovno zanimanje zameni svetlima medijske pozornosti i, mesto kreativnih članova družine koju zastupa, odluči da sam postane glas grupe. Do pojave punka jedina poveća medijska zvezda bio je Piter Grant, pre svega jer je menadžer Cepelina ravnopravno učestvovao, uz ostale članove benda, u razaranju čitavog lanca hotela na Zapadnoj obali. Tek uz pojavu Pistolsa dolazimo i do kontraverznog glasnogovornika Melkolma Meklarena koji je, praktično, modelirao čitav punk pokret i samim tim bio vrlo podoban za medijsko eksponiranje. Slično je učinio i ovdašnji Malkolm Muharem, promovišući Novi primitivizam, kao jedini takav na prostorima bivše Jugoslavije.

Autor: Miroslav Stašić
Link: http://www.rockomotiva.com/?p=1744